Nobelova nagrada za ekonomiju 2026: šta znači za firme, domaćinstva i ekonomiste

Nagrada, jednostavnim rečima

Kraljevska švedska akademija nauka dodelila je 12. oktobra 2026. Nobelovu nagradu za ekonomske nauke, a dobitnici su Robert E. Hall i Michael Woodford. Hall radi na Univerzitetu Stanford, a Woodford na Univerzitetu Kolumbija. Zvanično obrazloženje glasi: „za mikroekonomske temelje makroekonomske stabilizacije“. Ovde se „mikro“ odnosi na pojedinačna domaćinstva i firme, a „makro“ na privredu u celini.

Nagrada je dodeljena za modele cele privrede izgrađene od odluka domaćinstava i firmi, a ne od statističkih obrazaca između ukupnih nacionalnih pokazatelja. Model je pojednostavljen opis privrede, zapisan u jednačinama, kojim ekonomisti proveravaju pitanja tipa „šta ako“. Centralna banka određuje kamatne stope, odnosno cenu pozajmljivanja novca, kako bi cene i zaposlenost ostale stabilne. Više stope poskupljuju zaduživanje, pa ljudi i firme troše manje, što usporava rast cena. Centralne banke, uključujući američki Sistem federalnih rezervi i Evropsku centralnu banku, koriste modele izgrađene od tih odluka.

Do tog pristupa se došlo na teži način. Tokom 1960-ih ekonomisti su se oslanjali na jednostavan obrazac poznat kao Filipsova kriva. Kada je malo ljudi bilo bez posla, poslodavci su podizali plate da bi privukli radnike, a firme su te troškove prenosile na više cene. Tako je niska nezaposlenost išla uz višu inflaciju, odnosno opšti rast cena. Tokom 1970-ih obrazac se raspao: inflacija i nezaposlenost rasle su zajedno. Deo razloga bio je u tome što su ljudi počeli da očekuju višu inflaciju i ugrađivali je u plate i cene. Obrasci između ukupnih nacionalnih pokazatelja odražavaju ponašanje pod politikom koja se u tom trenutku vodi, pa promena politike menja ponašanje i ruši te obrasce. Odluke koje proističu iz ciljeva i budžeta ljudi postojanije su.

Šta je Hall pokazao o domaćinstvima

Hall je pokazao kako se mogu proveriti planovi domaćinstava, s obzirom na to da ljudi nastoje da im potrošnja iz godine u godinu bude ujednačena. Njegov test iz 1978. polazio je od pretpostavke da ljudi planiraju prema onome što očekuju da će zaraditi tokom celog života, a ne samo prema prihodu koji stiže ovog meseca. Uz tu pretpostavku, buduće promene potrošnje trebalo bi da budu teško predvidive. Iako se očekivanja ne mogu videti, test je mogao da se sprovede na podacima.

Hall i Frederic Mishkin su 1982. proverili ovu ideju na podacima o tome koliko su stvarne porodice trošile na hranu. Oko 80% te potrošnje delovalo je unapred planirano, dok je oko 20% jednostavno pratilo prihod onako kako je pristizao.

Ekonomisti danas posebno izdvajaju domaćinstva koja žive „iz ruke u usta“ i imaju malo novca koji im je odmah dostupan za svakodnevne račune. Taj stari izraz znači živeti od jedne plate do sledeće. Takve porodice obično potroše svaku platu čim stigne. Studija iz 2014. zasnovana na američkim anketama od 1989. do 2010. godine utvrdila je da je tako živelo oko 31 od svakih 100 domaćinstava. Mnoga su posedovala kuću ili penzijski fond, ali su imala malo gotovine pri ruci (Kaplan, Violante i Weidner, 2014). Ekonomisti Banke federalnih rezervi u Sent Luisu kasnije su istom metodom ažurirali tu procenu. Do 2022. udeo je pao na oko 19 od svakih 100 (Kozlowski i Jordan-Wood, 2024).

Noviji modeli dozvoljavaju da se domaćinstva razlikuju na ovaj način, pa promena kamatnih stopa ili cena svaku grupu pogađa drugačije.

Šta je Woodford pokazao o firmama

Woodford je spojio firme i centralnu banku u jedan funkcionalan model, izložen u njegovoj knjizi Interest and Prices iz 2003. Ovaj novokejnzijanski model, nazvan po ekonomisti John Maynard Keynes, gradi privredu od domaćinstava i firmi čije se cene sporo prilagođavaju. On je jezgro modela koje centralne banke danas koriste.

Sažetak Akademije jasno pokazuje tu vezu: inflacija nastaje iz odluka hiljada firmi o cenama. Kamatne stope menjaju koliko ljudi troše, što na kraju utiče na cene koje firme naplaćuju za svoje proizvode. Pošto firme u modelu samo povremeno dobijaju priliku da promene cene, one odmeravaju buduće troškove i cene konkurenata za mesece koji dolaze.

Firme i domaćinstva gledaju unapred, pa poverenje u ono što centralna banka govori o budućnosti utiče na cene već danas. Na toj ideji počivaju inflacioni ciljevi i nagoveštaji koje centralne banke danas daju o svojim sledećim koracima. Inflacioni cilj je stopa rasta cena kojoj centralna banka teži. Model drugačije tretira skok troškova nego pad tražnje, jer svaki od njih zahteva drugačiji odgovor. Komitet za dodelu nagrade navodi da je takvo razmišljanje pomoglo centralnim bankama da pandemiju i nedavni energetski šok prebrode bolje nego krize iz 1970-ih. Komitet dodaje da je to teško dokazati.

Šta modelu, prema komitetu, još nedostaje

U naučnom obrazloženju komitet navodi dve praznine.

Prva praznina je vreme: kada firme odlučuju da promene cenu. Standardni model promene cena tretira kao lutriju: svakog meseca svaka firma ima istu, unapred zadatu šansu da promeni cenu, bez obzira na svoje troškove. Tako model ostaje dovoljno jednostavan da se reši i uskladi sa podacima. Komitet to naziva ekstremnim načinom modeliranja troška promene cene. Komitet napominje da bi stvarne firme trebalo češće da menjaju cene kada troškovi skoče. Modeli izgrađeni na taj način postoje, ali ekonomisti se nisu složili oko jednog koji bi zamenio standardni.

Druga praznina su podaci: kako se cene kreću u različitim mestima i delatnostima. Posle 2021. ekonomisti su proučavali „heterogenost kretanja cena u prostoru i po sektorima“. To znači kako su se cene različito kretale od mesta do mesta i od jedne delatnosti do druge. To je pomoglo da se objasni šta je izazvalo skok cena i zašto je potrajao. Taj rad počiva na dva broja, koliko često se cene menjaju i za koliko, koji se obično uzimaju iz zvaničnih evidencija cena. Te evidencije obuhvataju ograničen broj prodavnica i prodajnih mesta, a poređenja su teža jer svaka zemlja vodi svoje. Većina istraživanja zasnovanih na njima bavila se robom, dok je cene usluga, uključujući obroke u restoranima, teško porediti na isti način.

Šta pokazuju meniji restorana i police prodavnica

Realytics prati više od 500 miliona artikala sa cenom na onlajn menijima i policama prodavnica. Na menijima je to više od 180 miliona stavki sa više od 2 miliona menija. Obuhvat raste. Ovaj članak izveštava o 15 velikih tržišta.

Ovi podaci govore o obe praznine. Za prvu prazninu, vreme, Realytics prati promene cena stavku po stavku, svakog meseca. Meri koliko se često cene menjaju, kolike su promene i koliko se cena menja odjednom (nalazi 1 do 3). Za drugu prazninu, mesta i delatnosti, poredi menije restorana sa policama prodavnica, istom metodom na svih 15 tržišta (nalazi 4 i 5). Nalaz 6 prati mišljenja kupaca o cenama posle povećanja različite veličine.

Oba broja za restorane izmerili smo istim pristupom kao istraživači cena (Nakamura i Steinsson, 2008). Za svaki mesec od septembra 2025. do septembra 2026. uporedili smo cenu svake stavke menija sa njenom cenom mesec dana ranije.

Svaki nalaz u nastavku počinje onim što pokazuju podaci platforme Realytics. Gde su ranija istraživanja proučavala isto pitanje, drugi deo, označen sa „Šta su pokazala ranija istraživanja“, poredi njihove nalaze sa našim brojevima.

Nalaz 1. Svakog meseca 4,8% stavki menija promeni cenu na svih 15 tržišta.

Na svih 15 tržišta mesečni udeo kretao se od 3,2% u martu 2026. do 6,1% u maju 2026. To pokazuje koliko je tempo promena varirao. Učestalost promena cena pomaže da se objasni koliko brzo viši troškovi mogu da stignu do kupaca.

Izvor: Realytics · realytics.com · mesečni udeo stavki menija koje menjaju cenu, sep 2025.–sep 2026.

Šta su pokazala ranija istraživanja. Kada troškovi skoče, firme češće menjaju cene: to je veza koja, prema komitetu, nedostaje standardnom modelu. U tipičnoj grupi proizvoda u SAD pre pandemije mesečno se menjalo oko 10 od 100 cena, ne računajući akcijska sniženja. Taj udeo premašio je 20 od 100 početkom 2022. i spustio se na oko 13 od 100 u periodu januar–avgust 2024. (Montag i Villar, 2025). Promene cena ubrzale su se i posle energetskog šoka, što je dodatni dokaz o tome kako firme reaguju na promenljive troškove (Cavallo, Lippi i Miyahara, 2024).

Evropa daje više detalja, zahvaljujući ekonomistima centralnih banaka koji su proučavali zvanične evidencije cena u evrozoni, čije članice koriste evro. Oni su izostavili cene energije i privremena sniženja. Od 2010. do 2019. godine mesečno se menjalo oko 8 od svakih 100 cena, u poređenju sa oko 12 od svakih 100 u 2022. Pre 2020. oko dve od tri promene cena bile su povećanja. U 2022. to je važilo za više od četiri od pet promena. Do 2024. cene hrane ponovo su se ređe menjale, dok su se cene usluga, uključujući šišanje i popravke, i dalje menjale češće nego obično. U modelu tog tima brže promene cena podigle su vrhunac inflacije za skoro jedan procentni poen (Gautier i saradnici, 2026). Procentni poeni (p.p.) mere razlike između stopa: rast sa 2% na 3% je, na primer, jedan procentni poen.

Ankete među firmama sada direktno proveravaju ideju lutrije. Radni dokument Banke Engleske iz januara 2026, odnosno rani istraživački izveštaj, donosi rezultate britanske ankete iz 2023–25. (Bunn i saradnici, 2026). Među hotelima, restoranima i kafićima, 72% firmi navelo je da cene uglavnom menjaju kada to okolnosti zahtevaju, a ne po fiksnom rasporedu.

Novije studije o restoranima pokazuju kako više plate stižu do cena. Minimalna zarada je najniža satnica koju zakon dozvoljava. U aprilu 2024. Kalifornija je podigla minimalnu zaradu na $20 po satu za radnike velikih lanaca brze hrane. Šest meseci kasnije, cene na onlajn menijima kalifornijskih restorana brze hrane bile su oko 2% više nego u saveznim državama uzetim za poređenje. Studija procenjuje da je oko 60% dodatnog troška zarada stiglo do kupaca (Sosinskiy i Reich, 2025).

U restoranima lanca McDonald's u periodu 2016–20. povećanje minimalne zarade od 10% podiglo je cene sendviča Big Mac za oko 1,4% (Ashenfelter i Jurajda, 2022). Ranije, u periodu 1995–97, povećanje minimalne zarade od 10% podiglo je cene u američkim restoranima za oko 0,7% (Aaronson, French i MacDonald, 2008).

Naša mesečna evidencija meri koliko se često cene menjaju, za svako mesto i svaki mesec. Naših 13 meseci obuhvata jedan period: iz njih se vidi nivo promena cena i koliko on oscilira iz meseca u mesec.

Nalaz 2. Većina promena su povećanja, i to osetna.

Na svih 15 tržišta povećanja čine 82,4% promena cena. Medijana promene, odnosno središnja vrednost kada se promene poređaju po veličini, iznosi 6,2%, računajući i smanjenja i povećanja. Medijana povećanja je 5,9%, dok restorani cenu obično smanje za više nego što je podignu.

Nalaz 3. Neki meniji menjaju mnogo cena odjednom.

Na svih 15 tržišta 17,6% menija promeni bar jednu cenu u datom mesecu. Kod medijalnog menija među onima koji menjaju cene promeni se 11,0% stavki. U 21,5% tih slučajeva barem polovina stavki menija promeni cenu tokom istog meseca.

Šta su pokazala ranija istraživanja. Ekonomisti imaju naziv za jedan razlog da se mnogo cena promeni odjednom: troškove promene cena nazivaju „troškovima menija“, po štampanim menijima. Oni obuhvataju štampanje novih menija, ažuriranje cenovnika i rizik da stalni gosti primete promenu. Cene u restoranima skočile su kada su zemlje 2002. prešle na evro u gotovini, a jedna studija objasnila je taj skok troškovima menija. Restorani su grupisali povećanja cena oko trenutka kada su ionako morali da preštampaju menije (Hobijn, Ravenna i Tambalotti, 2006). Hrvatska je uvela evro u januaru 2023. Statistička služba EU, Evrostat, procenila je da je prelazak na evro tog meseca dodao od 0,04 do 0,18 p.p. ukupnoj inflaciji. Restorani i kafići bili su na vrhu njene liste usluga sa neuobičajenim poskupljenjima (Eurostat, 2023). Grupna ažuriranja u našim podacima uklapaju se u ideju troškova menija: ako svaka promena nosi trošak, ima smisla napraviti nekoliko promena odjednom.

Nalaz 4. Promene cena u restoranima razlikuju se od zemlje do zemlje.

Grafikon 2 poredi 15 velikih tržišta iz ovog članka. U Francuskoj 2,3% stavki mesečno promeni cenu, uz medijanu promene od 9,1%. U SAD 5,0% stavki promeni cenu svakog meseca, uz medijanu promene od 5,2%, što pokazuje češće, ali manje promene. Nemačka, Španija, Portugalija i Grčka liče na Francusku, sa ređim, većim promenama. Kanada i Južnoafrička Republika liče na SAD, sa češćim, manjim promenama.

Izvor: Realytics · realytics.com · učestalost i medijana veličine promena cena na menijima, sep 2025.–sep 2026.

Šta su pokazala ranija istraživanja. Zvanične evidencije cena ukazuju na isto. U Francuskoj se od 1994. do 2003. godine mesečno menjalo oko 4 od svakih 100 cena u restoranima. Među svim cenama, mesečno se menjala otprilike jedna od pet (Fougère, Gautier i Le Bihan, 2010). Kod uporedivih proizvoda cene se u evrozoni menjaju ređe nego u SAD (Gautier i saradnici, 2024). Naši podaci o menijima za 2025–26. pokazuju da ta razlika i danas važi za menije restorana. U Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Grčkoj i Portugaliji od 2,3% do 3,5% stavki menija promeni cenu svakog meseca, naspram 5,0% u SAD.

Nalaz 5. Cene na policama prodavnica menjaju se brže nego na menijima.

Na svih 15 tržišta ista metoda pokazuje da 11,4% proizvoda u prodavnicama mesečno promeni cenu, od supermarketa do drogerija. To je oko 2,4 puta više od 4,8% za stavke menija, a cene u prodavnicama i češće padaju. Smanjenja čine 43,2% promena cena u prodavnicama, u poređenju sa 17,6% na menijima. Medijana promene cene u prodavnicama je 10,2%, računajući i smanjenja i povećanja. Akcije i privremena sniženja uključeni su u cene na policama, što može da doprinese razlici između prodavnica i menija.

Razlika postoji na većini ovih tržišta. U SAD 12,2% proizvoda u prodavnicama mesečno promeni cenu, u poređenju sa 5,0% stavki menija. Poljska ima najveću razliku: 21,8% proizvoda u prodavnicama svakog meseca promeni cenu, u poređenju sa 4,6% stavki menija. Japan i Južnoafrička Republika su izuzeci: tamo se cene u prodavnicama u našim podacima menjaju ređe od cena na menijima.

Izvor: Realytics · realytics.com · mesečni udeo stavki menija i proizvoda u prodavnicama koji menjaju cenu, sep 2025.–sep 2026.

Šta su pokazala ranija istraživanja. Ekonomisti su sličnu podelu pronašli u zvaničnim američkim evidencijama od 1998. do 2005. godine, poredeći prerađenu hranu sa uslugama bez putovanja. Cene prerađene hrane menjale su se češće i češće su padale (Nakamura i Steinsson, 2008). U evrozoni se 2024. mesečno menjalo oko 19% cena hrane, u poređenju sa oko 8% cena usluga. Ove brojke uključuju privremena sniženja. Hrana obuhvata kupovinu u prodavnicama, dok usluge uključuju obroke u restoranima (Gautier i saradnici, 2026). Ovi nalazi mogu se porediti po smeru, ali njihove izmerene veličine zavise od različitih metoda, perioda i proizvoda.

Nalaz 6. Mišljenja o cenama postaju negativnija posle velikih skokova cena.

Za ovaj nalaz potrebne su cene na meniju i mišljenja kupaca o cenama za isti objekat, i pre i posle povećanja. Oboje je bilo dostupno za restorane i kafiće na ovim tržištima. Većina ovih mišljenja o cenama govori da li cene deluju visoko ili nisko, a neka procenjuju odnos cene i kvaliteta. Kod velikog skoka, najmanje četvrtina stavki onlajn menija jednog objekta poskupela je u jednom mesecu, obično za 8% ili više.

Pre velikog skoka, oko 33 od svakih 100 mišljenja o cenama u tim objektima bilo je negativno. U tri meseca posle skoka, negativnih je bilo oko 38 od 100. U objektima u istoj zemlji i istom mesecu bez povećanja, udeo se gotovo nije promenio. Dakle, veliki skokovi išli su uz oko 3 do 4 negativna mišljenja više na svakih 100. Kada su sva mišljenja brojana zajedno, razlika je bila oko 4 na 100, a kada je uprosečena promena u svakom objektu, oko 3. Uzimajući u obzir slučajna odstupanja, verovatni raspon bio je od 2,5 do 5. Kada su objekti upareni prema tome koliko su im mišljenja bila negativna na početku, razlika je i dalje iznosila oko 2,5. Mišljenja koja su procenjivala odnos cene i kvaliteta kretala su se na isti način. Na 14 od 15 tržišta mišljenja o cenama postala su jasno negativnija posle velikih skokova.

Manji koraci, sa tipičnim povećanjima ispod 5%, išli su uz manje od 1 negativnog mišljenja više na svakih 100. Strože provere dale su najviše oko 2. U istim zemljama i mesecima, veliki skokovi prošli su lošije od malih koraka u većini provera. Razlika je bila oko 2 do 4 na svakih 100, a manja kada su objekti upareni po početnom stavu.

Margina greške pri nivou pouzdanosti od 95%: ±0,4 za svih 15 tržišta; SAD: ±0,7; manja tržišta (npr. JAR): do ±4,5. Čile: procena, prikazana neispunjenom oznakom, mogla bi biti nula.

Izvor: Realytics · realytics.com · mišljenja potrošača o cenama i cene na menijima, sep 2025.–avg 2026.

Šta su pokazala ranija istraživanja. Kahneman, Knetsch i Thaler (1986) utvrdili su da ljudi lakše prihvataju povećanje cene kada ono pokriva veće troškove. Snir i saradnici (2024) pronašli su slične stavove u anketama u SAD i Izraelu, uz razlike među zemljama i proizvodima. Te ankete pitale su zašto su cene porasle. Naše brojke prate šta su kupci govorili posle povećanja različite veličine.

Zašto je to važno, od jedne firme do cele privrede

Za jednu firmu. Kada kafić, restoran ili prodavnica mesecima drži istu cenu, ta cena mora biti dobra za sve te mesece. Ako je preniska, rastući troškovi nagrizaju zaradu na svakoj prodaji sve dok firma ponovo ne promeni cenu. Ako je previsoka, odskače od cena u istoj ulici, pa su važni i okolni objekti. Najbolja cena zato gleda unapred, ka troškovima i cenama u okruženju, i tako firmu iz modela koji je razvio Woodford smešta u jednu ulicu.

Firme i u stvarnosti gledaju unapred, kao što pokazuje američka studija prodavnica namirnica i drogerija od 2001. do 2012. godine. Kada su minimalne zarade u saveznim državama rasle, povećanje minimalne zarade od 10% podiglo je cene namirnica za oko 0,36%. Najveći deo promene dogodio se u roku od tri meseca od usvajanja zakona, pre nego što su veće plate počele da se primenjuju (Renkin, Montialoux i Siegenthaler, 2022). U četiri kalifornijska gradska područja cene u restoranima počele su da rastu brže nego drugde nakon što je zakon o zaradama usvojen u septembru 2023. Veće plate počele su da se primenjuju u aprilu 2024. Novi radni dokument beleži ovaj vremenski sled (Clemens i saradnici, 2026).

Kupci procenjuju i zašto cene rastu: 1984. i 1985. godine istraživači su telefonom anketirali odrasle u dva kanadska grada i pitali ih o pravičnosti. U jednoj priči o prodavnici koja je podigla cenu lopata za sneg jutro posle velike mećave, 82% ispitanika ocenilo je povećanje kao nepravedno. Druga priča opisivala je prodavca namirnica koji svom dobavljaču plaća više za zelenu salatu i za isti iznos podiže cenu zelene salate. Ovog puta 79% ispitanika smatralo je to prihvatljivim (Kahneman, Knetsch i Thaler, 1986). Ovi odgovori ukazuju na to da ljudi procenjuju i razlog za povećanje cene i veličinu promene.

Ankete u SAD i Izraelu 2020. godine pokazale su isti obrazac tokom pandemije. Ljudi su povećanja izazvana većim troškovima smatrali pravednijim od onih izazvanih jačom tražnjom, mada su se stavovi razlikovali po zemljama i proizvodima (Snir i saradnici, 2024). Godine 2024. još jedan veliki američki lanac burgera suočio se sa negativnim reakcijama zbog planova za cene koje se menjaju tokom dana. Posle talasa negodovanja, saopštio je da će promene doneti popuste u mirnijim periodima, a ne više cene u periodima najveće gužve.

Za domaćinstva. Svaka cena koju domaćinstvo plaća odražava odluku neke firme o tome kada će je promeniti i za koliko. Kada se firme suoče sa većim troškovima, njihove cene mogu da reaguju sledećeg meseca ili godinu dana kasnije, a od toga zavisi kada će porodice osetiti poskupljenje. Taj vremenski raspored utiče i na to kada rastući troškovi mogu da popuste. Za domaćinstva koja žive iz ruke u usta, više cene brzo smanjuju ono što se može kupiti sledećom platom.

Porodice inflaciju procenjuju i preko poznatih cena, pokazuje istraživanje koje je spojilo evidencije kupovine namirnica više od 90.000 američkih domaćinstava sa anketama o očekivanoj inflaciji. Četiri ekonomista utvrdila su da su proizvodi koji se često kupuju bili važniji od onih koji zauzimaju veliki deo budžeta. Povećanja cena takođe su imala veću težinu u svesti ljudi nego smanjenja (D'Acunto, Malmendier, Ospina i Weber, 2021). Kafa koja se kupuje svake nedelje još je jedna poznata cena, mada je ova studija ispitivala namirnice, a ne kupovinu u kafićima.

Za celu privredu. Vreme i veličina promena cena pomažu da se oblikuje način na koji troškovi i kamatne stope utiču na inflaciju u celoj privredi. Centralne banke koriste modele ovih veza kada određuju stope, dok izmerene promene cena na različitim mestima povezuju modele sa stvarnošću.

Zašto firme određuju cene na osnovu nagađanja

Ekonomisti vreme i novac potrebne za prikupljanje činjenica nazivaju „informacionim trenjem“.

Tehnologija je promenila posao ažuriranja cena na policama. Elektronske etikete na policama su mali ekrani koji prikazuju cene. Jedan lanac prodavnica namirnica uveo ih je 2015. i počeo da menja cene češće i u manjim koracima. Dodatne promene uglavnom su bile smanjenja (Stamatopoulos, Bassamboo i Moreno, 2021). Pre takvih etiketa, početkom 1990-ih, svaka promena cene na polici koštala je oko 52 američka centa u četiri lanca supermarketa (Levy i saradnici, 1997).

Druga studija ispitivala je velikog američkog proizvođača, poredeći fizičke troškove promene cena sa troškovima rada menadžera i razgovora sa kupcima. Fizički troškovi obuhvatali su štampanje i distribuciju cenovnika, dok je rad menadžera bio više od šest puta skuplji. Razgovori i pregovori sa kupcima bili su više od dvadeset puta skuplji (Zbaracki i saradnici, 2004). Za kafić, odluka o novoj ceni može da zahteva više rada nego njeno štampanje.

U radu iz 2009. Woodford je modelirao firme koje troše vreme i pažnju da bi saznale kakvi su uslovi na tržištu pre nego što odluče da li će promeniti cene. U modelu ograničena informisanost čini da se cene sporije prilagođavaju, a vremenski raspored promena često podseća na lutriju promena cena iz standardnog modela. Međutim, veliki šokovi, poput naglih skokova troškova, mogu da navedu firme u modelu da ranije promene cene.

Jedna novozelandska studija počela je 2013. da anketira firme, pitajući menadžere o skorašnjoj inflaciji i njihovim prognozama. U vreme prve ankete inflacija je bila oko 1,5%, ali je samo oko polovine firmi procenilo inflaciju uz grešku do 2 p.p.. Oko 6 od 10 firmi navelo je da uopšte ne prati inflaciju.

Istraživači su nekim firmama dali informacije o cilju centralne banke ili o skorašnjoj inflaciji, a firme su svoje prognoze pomerile ka tim činjenicama. Ove dve vrste informacija dovele su do većih promena prognoza nego informacije o prognozama stručnjaka ili drugih firmi.

Studija je pratila i odluke o cenama, zapošljavanju, ulaganjima u opremu i platama, kako bi ispitala kako su firme reagovale na informacije. U kasnijem eksperimentu, firme koje su precenjivale cilj snizile su svoje prognoze kada su saznale koliki je. U poređenju sa firmama koje nisu dobile nikakve činjenice, zaposlile su i investirale manje nego što su planirale. Cene i plate nisu pokazale jasnu promenu (Coibion, Gorodnichenko i Kumar, 2018).

U Italiji je redovna anketa najnovije podatke o inflaciji dala nasumično izabranim firmama, dok druge firme nisu dobile te podatke (Coibion, Gorodnichenko i Ropele, 2020). Firme čija su inflaciona očekivanja porasla podigle su cene i želele su da se više zadužuju, a smanjile su broj zaposlenih i kapital, na primer opremu. Međutim, kada su kamatne stope centralne banke bile blizu svoje donje granice, studija nije pronašla pad zaposlenosti.

Firme obraćaju manje pažnje na inflaciju uglavnom kada je ona niska. Američke ankete započete 2018, kada je inflacija bila niska, pokazale su velike nedostatke u znanju menadžera o inflaciji (Candia, Coibion i Gorodnichenko, 2024). Kako je inflacija rasla, firme i domaćinstva postajali su bolje obavešteni, pa su nove činjenice manje pomerale njihove prognoze (Weber i saradnici, 2025).

Šta to znači. Mnoge firme zasnivaju cene na nagađanjima koja mogu biti daleko od istine, naročito kada je inflacija niska i privlači malo pažnje. Ove studije pokazuju da nove informacije mogu da promene i prognoze koje firme prave i odluke koje donose.

Za jedan kafić, restoran ili prodavnicu

Pre promene cene vlasnik može da pita Realytics o objektima u okruženju. Koji su objekti ove godine promenili cene i za koliko, na menijima ili na policama prodavnica? Kako kupci doživljavaju odnos cene i kvaliteta u svakom od njih i u objektu samog vlasnika? Odgovori obuhvataju objekte oko jedne adrese.

Za lance, franšizne mreže i brendove

Stefano DellaVigna i Matthew Gentzkow, dva ekonomista, proučavali su velike američke lance prodavnica hrane, drogerija i velikih diskontnih prodavnica (2019). Većina je naplaćivala gotovo iste cene svuda, čak i tamo gde su se lokalna tržišta veoma razlikovala. U poređenju sa njihovim modelom lokalnog određivanja cena, procenjena razlika u profitu tipičnog lanca iznosila je oko $16 miliona godišnje. Lanci restorana i prodavnica suočavaju se sa istim izborom na svojim lokacijama.

Studija američkih maloprodajnih lanaca od 2006. do 2018. godine uvodi jedno razlikovanje (Butters, Sacks i Seo, 2022). Lanci često zadržavaju istu cenu uprkos razlikama u lokalnoj tražnji, ali lokalne razlike u troškovima prenose na cene. Kada su lokalni porezi porasli, cene su se povećale samo u pogođenim prodavnicama.

Realytics timu za cene daje lokalnu sliku za svaku lokaciju odjednom, pa tim može da uporedi tržišta oko svojih objekata. Timovi mogu da uporede koliko se brzo menjaju cene na menijima i policama u okruženju, uz stav kupaca o odnosu cene i kvaliteta na svakoj lokaciji. To pokazuje gde se jedan cenovnik uklapa u svoja tržišta, a gde ne. Primaoci franšize, koji vode lokacije lanca pod njegovim imenom, i centrala mogu da na razgovor o cenama donesu iste lokalne dokaze.

Za ekonomiste i centralne banke

Ranije studije cena u restoranima koristile su državne evidencije, podatke sa kasa iz oko hiljadu restorana ili onlajn menije kojih je bilo nekoliko stotina. Jedna studija o povećanju minimalne zarade u San Hozeu i okolini koristila je 884 onlajn menija (Allegretto i Reich, 2018). Realytics prati menije svake nedelje, svuda na isti način. Njegov Menu Price Index prati isto jelo u istom objektu tokom vremena i dostupan je u proizvodu.

Podaci se mogu podeliti po gradu, vrsti restorana ili prodavnice, kao i na lance i nezavisne objekte, što istraživačima omogućava da ispitaju različite grupe. Realytics beleži i otvaranja i zatvaranja objekata, uz stav kupaca o odnosu cene i kvaliteta, što istraživači mogu da koriste za nova pitanja. Koliko brzo promena minimalne zarade, poreza ili valute stiže do cena na menijima u svakoj zemlji? Kada cene hrane porastu na policama prodavnica, da li rastu i cene na menijima u okruženju, i sa kolikim zakašnjenjem? Da li razlike među zemljama prate inflaciju, plate i poreze, i da li se objekti koji najređe menjaju cene češće zatvaraju?

Realytics je otvoren za istraživačku saradnju sa ekonomistima, univerzitetima i centralnim bankama na ovim pitanjima. Istraživači mogu da pišu na hello@realytics.com.

O kompaniji Realytics

Realytics pomaže biznisima širom sveta da ostvare merljive rezultate na osnovu tržišta oko sebe. Realytics je napravio AI poslovnog partnera za lokalne brendove i za kompanije koje rade sa lokalnim biznisima.

Dve decenije onlajn svet je bio ispred lokalnih prodavnica po jednoj stvari: podacima. Iz svakog klika učio je šta ljudi žele i šta dalje da radi. Realytics donosi istu vrstu dokaza prodavnicama, kafićima i restoranima koji posluju u stvarnim ulicama širom sveta.

• Za jednu lokaciju: dokazi obuhvataju šta ljudi govore o biznisu, cene u njegovom okruženju i sledeći potez.
• Za operatere sa više lokacija: svaka lokacija se ocenjuje naspram sopstvenog okruženja, svake nedelje.
• Za lance, davaoce franšize, brendove, zakupodavce, investitore i javne institucije: stotine tržišta mere se na isti način.
• Za agencije i platforme koje opslužuju lokalne biznise: isti podaci dostupni su u njihovim sopstvenim proizvodima.

Realytics povezuje evidencije za 288 miliona lokacija i više od 800.000 lanaca, a podaci se osvežavaju svake nedelje od 2020. godine. Tim je radio u velikim kompanijama za podatke. Više o kompaniji Realytics.